4. Fanta salsa festival u Sofiji - Sezame, otvori se!
Srbima koji žele, barem u domenu salse i svega što nju prati, da budu deo Evrope i sveta izgleda da je Sofija suđena. Kao što je mladima u Beogradu 80-tih London bio taj grad u kom su kupovali ploče ili u koji su išli da bi bolje shvatili nove trendove u popularnoj kulturi jer do Njujorka nisu mogli baš svi da dobace (a to su inače ljudi koji danas srpsko društvo najviše žele da povedu u Evropu), tako je i nama iz današnje beogradske salsa komune koji hoćemo hrabro napred u svet, hteli mi to ili ne, Sofija ispala kao London.
Koliko Bugari pametnije, bolje, profesionalnije i poslovnije u pravom smislu te reči doživljavaju salsu pisao sam u tekstu o Trećem bugarskom salsa vikendu i dosadan sam više samom sebi kada govorim ili mislim o tome. Ovog puta jedino želim da sa dalekog istoka donesem aber u čaršiju da se na samo šest sati putem od naše kasabe nalazi Ali babina pećina u koju i nije baš tako teško ući, samo treba reći lozinku, a prepuna je ajdučkoga blaga! Ako se neko ipak slučajno zapita pa šta sa tim, odgovor je da može da mu se desi da odatle na letećem ćilimu odleti čak do Orlanda na Floridi na Svetsko salsa prevenstvo, ako vremenske prilike to dozvole i ako to stvarno želi!
Dakle, radionice kao radionice na Četvrtom Fanta salsa festivalu u Bugarskoj koji je održan od 2. do 4.5.2008. Već smo navikli na velika imena američkog stila koja paradiraju majskim kongresom u Sofiji, i tome smo se divili prošle godine. U poređenju sa ovogodišnjom martovskom konkurentskom manifestacijom može se jedino reći da su časovi plesa ovog puta bili slabijeg kvaliteta ali opet naravno na očekivanom, viskom nivou. Jedan ali stvarno vredan izuzetak je nezaboravnih sat vremena kolumbijske salse koja žari i pali sa Sving Latino timom, ovogodišnjom najvećom festivalskom atrakcijom, nakon kojih su mi i gaće bile mokre od znoja, a treba primetiti i to da je pored brazilske sambe koja se već ugnezdila na ovom kongresu bilo i treninga kapoere, što je eto lep pokazatelj da isprofilisane salsa manifestacije sve slobodnije ustupaju svoj prostor ostalim plesovima koji mogu biti kompatibilni sa salsom, što je vrlo interesantno, progresivno, hrabro, dobro osmišljeno i samim tim pohvalno.
Poenta Četvrtog Fanta salsa festivala u Sofiji nije zapravo bila u radionicama i žurkama zbog kojih u osnovi i postoji, već u perfektnim pratećim sadržajima kojima obiluje. Tu su recimo bili uobičajeno dobri dvočasovni nastupi instruktora na otvaranju Festivala u petak 2. maja, dva koncerta na žurkama, tradicionalna salsa predstava koja se premijerno izvodi na Festivalu a potom obiđe ceo svet koja je odigrana u subotu 3. maja i naravno kvalifikacije za Svetsko prevenstvo u parovima i timovima održane za nas iz Srbije sada već istorijskog 4. maja 2008. godine!
Ni sam ne znam odakle da počnem kada treba da nešto kažem o svemu tome ponaosob. Preplave me naprosto emocije samo kada pomislim na najveći uspeh srpske salse ostvaren neočekivanim a ipak potajno priželjkivanim plasmanom Latina Blanka salsa tima kom inače pripadam na Svetsko salsa prvenstvo koje će se održati u Orlandu u decembru 2008., pa ću i krenuti odatle!
Na fotografiji postava Latina Blanka koja je učestvovala na Kvalifikacijama
Same kvalifikacije organizovane u okviru Festivala su prvenstveno i bez sumnje prvo pravo i ozbiljno salsa takmičenje kom sam ikada prisustvovao. Konačno sam dobio priliku da vidim kako ta priča u stvari treba da izgleda, i već jednom doživeo da o tome ko je najbolji par ili tim odlučuju renomirani svetski salsa autoriteti koji ZNAJU šta je salsa i kako se ona pleše. Iako sam kao igrač prošao skoro sve dosadašnje domaće salsa šampionate, naravno ni jedno nikada nije ličilo ni u organizacionom smislu a ni u kvalitetu i konkurenciji na ovo održano u Univerzijada Holu u Sofiji u nedelju 4. maja 2008 na kraju manifestacije.
Kvalitetan voditeljski šou program doajena plesne latino kulture Alberta Toresa u pauzama između takmičarskih koreografija, pristojni uslovi iza scene za takmičare i ozbiljna konkurencija, vredna poštovanja i pre svega kolegijalna su samo poen više za organizatore! Što se samog rezultata tiče, on je toliko neverovatan da ćemo ga svi mi koji smo ovako ili onako učestvovali u njegovom stvaranju pamtiti dok smo živi.
Koreografija Azucar Negra, koju sam oduvek smatrao remek delom naše salsa plesne kulture, prvi put je javno izvedena na takmičenju Plesnog saveza Beograda 5. maja daleke 2006. Tako je, priznavali to ili ne, započela povest srpskih salsa timova. Bukvalno dve godine kasnije, 4.5.2008. verzija upravo ove koreografije prilagođena sofijskim kvalifikacijama, koju su na tuđoj teritoriji i bez bučne podrške sa tribina izvele mlade nade Latina Blanka, otvorila je srpskoj salsi prozor u veliki svet i obezbedila svom autoru Jovanu Milosavljeviću i njegovom salsa timu plasman u Orlando! Jedno je sigurno - činjenice su svete, a komentari su sasvim, sasvim slobodni.
Od ostalih pratećih aktivnosti Festivala treba spomenuti dva besplatna a vrlo dobra predavanja koja je o istorijatu salsa kulture i razvoju muzike, životima najboljih plesača i najznačajnijih muzičara, odnosu igrača prema sceni i ponašanju na istoj kao i o tome kako pripremati svrsishodne koreografije za nastupe a kako za takmičenja itd. više nego otvoreno i prijateljski govorio Gospodin Tores, a posebno treba zastati kada je reč o neviđenom pozorišnom spektaklu.
Terakanija – čudesna zemlja salse.
Kao što se i kod nas već zna, brend Četvrtog Fanta salsa festivala nije Fanta već salsa predstava koja se svake godine priprema specijalno za ovu priliku a zatim obiđe ceo salsa svet. Prošle godine je to bila očaravajuća Noć muzeja, a ove godine smo uživali u bajkovitoj priči o devojčici koja se jednog lepog jutra budi u nepoznatoj zemlji prepunoj salsa čuda i dogodovština koje je prate na putu do pronalaženja roditelja koje je nesrećom izgubila.
Ako su sami nastupi u okviru predstave bili atraktivniji prošle godine (za navek ćemo pamtiti prošlogodišnje Hermanose i Sving gajse), onda je ovogodišnja produkcija sa sve nestvarnom scenografijom, odličnom rasvetom, raskošnim kostimima, raznovrsnim plesnim sadržajima koji se jedan za drugim odvijaju na nekoliko scena nadmašila sva očekivanja! Na sva usta se iz tog razloga mora pohvaliti briljantan autorsko-realizatorski tim predvođen ingenioznim koreografom i rediteljem Erikom Laltom iz Salsa Dance Squad kompanije. Kakva je šteta što je ovogodišnji spektakl videlo samo petoro beogradskih salserosa, a koliko smo na Festivalu naučili o salsi kao šou biznisu i izvođačkoj umetnosti samo gledajući ovogodišnju predstavu!
Na fotografiji prikaz iz zemlje salsa čuda!
Do Sofije se može doputovati i vozom, hrana
je više nego jevtina i fantastična, svi te razumeju kada pričaš srpski, grad
neverovatno liči na Beograd... U svakom slučaju, najveći doživljaj je uspeh na
takmičenju, a kreativno-idejni tim Latina Blanka je sebi postavio nove ciljeve
kako bismo u budućnosti što bolje ispratili svetske salsa trendove.
Autor:Dragan Cvijić